Булгарско - чешска дружба / Bulgarsko - češska družba
- Details
- Kategorija: KULTURA - RELIGIJA - HISTORIJA
- Datum: Petek, 15 Jul 2011 18:18
- Čitanja: 12173
Буста Карла Шкорпила в Археологичскем мусеіе в Варніе, Busta Karla Škorpila v Archeologičskem museie v Varnie
Първими људми из крајин днешнеј Чешскеј републикы, којиже сут въходили в Булгарију, сут былы віеројатно ученики светих братов Кырилла и Метода, изгнани из Великеј Моравы по 885. летіе. Част из њих сут пришла в главниј булгарскиј град Преслав, и другиј діељ је доишел в Охрид.
P'rvimi ljudmi iz krajin dnešnej Češskej republiky, kojiže sut v'hodili v Bulgariju, sut byly vierojatno učeniki svetih bratov Kyrilla i Methoda, izgnani iz Velikej Moravy po 885. letie. Čast iz njih sut prišla v glavnij bulgarskij grad Preslav, i drugij dielj je doišel v Ohrid.
Из близкеј историје сут доишло много ческих људиј в Булгарију после јеј освободіенија из туречскеј надвлады. Турецка османска влада никогда је неимала измысл имати силне булгарске народне школство и интелектуалност.
Iz blizkej istorije sut doišlo mnogo českih ljudij v Bulgariju posle jej osvobodienija iz turečskej nadvlady. Turecka osmanska vlada nikogda je neimala izmysl imati silne bulgarske narodne školstvo i intelektualnost.
По освободіенију от Османскего јарма је было в Булгарији мало учених људиј, и на позваније от булгаров сут приишло много ческих интелектуалов, бизнисменов, учитіелов, да бы помогли братскему народу в развитији всих стран обштинскего житија.
Po osvobodieniju ot Osmanskego jarma je bylo v Bulgariji malo učenih ljudij, i na pozvanije ot bulgarov sut priišlo mnogo českih intelektualov, biznismenov, učitielov, da by pomogli bratskemu narodu v razvitiji vsih stran obštinskego žitija.
Чешски инжиніери сут помагали вазградити нови железнични пути. В булгарско-туречскеј војніе сут стојали в следіе с булгарами и помагали јим в јих војніе за свободу. Чешскиј железничниј експерт инжиніер Јирьи Прошек је помагал булгарским илегалним организацијам из разних стран Булгарији държати контактов между себој. Хвалежно јего информацијам, којихже је посылал в Прагу, је был всиј свіет віерно информирован о страшних убијствах и жертвах учиніених на булгарскем народіе. Седмдесет и девет сел је было спалено и вси житіељи в купіе с малыми діетатми убити.
Češski inžinieri sut pomagali vazgraditi novi železnični puti. V bulgarsko-turečskej vojnie sut stojali v sledie s bulgarami i pomagali jim v jih vojnie za svobodu. Češskij železničnij expert inžinier Jiří Prošek je pomagal bulgarskim ilegalnim organizacijam iz raznih stran Bulgariji d'ržati kontaktov meždu seboj. Hvaležno jego informacijam, kojihže je posylal v Pragu, je byl vsij sviet vierno informirovan o strašnih ubijstvah i žertvah učinienih na bulgarskem narodie. Sedmdeset i devet sel je bylo spaleno i vsi žitielji v kupie s malymi dietatmi ubiti.
Чешскиј шпион Ј. Надхерны којже je был чиновник в једнеј туречскеј војенеј дружиніе, је послал рапорт до Рускего штаба о планированеј офензивіе на Стару Загору. Булгарски домобрани милиције с помоштиј Ј. Прошка и других чешских инжиніеров сут разбили и прервали железнични пути. Турецке војско је доишло 1,5 дне после главних војених битек и на војенем пољи је было уже все изрешено в добро булгарских војников. Фармакист Ј. Надхерны је добил од рускеј влады честниј меч и Јирьи Прошек највишиј ознак названиј „ Ред светој Анны”.
Češskij špion J. Nádherný kojže je byl činovnik v jednej turečskej vojenej družinie, je poslal raport do Ruskego štaba o planirovanej ofenzivie na Staru Zagoru. Bulgarski domobrani milicije s pomoštij J. Proška i drugih češskih inžinierov sut razbili i prervali železnični puti. Turecke vojsko je doišlo 1,5 dne posle glavnih vojenih bitek i na vojenem polji je bylo uže vse izrešeno v dobro bulgarskih vojnikov. Farmakist J. Nádherný je dobil od ruskej vlady čestnij meč i Jiří Prošek najvišij oznak nazvanij „ Red svetoj Anny”.
Повратно тему, булгарски студенти, којиже сут студовали на школах в Праге, подписали петицију против затворенију ческих студентов в темницу и јих убијству в летіе 1939 фашистичкими агресорами. Булгари такоже сут војевали в Словенскем народнем ваздвиженији против фашистам в летіе 1944 и ніеколико из њих тамо положило своје житије. На брегу рекы Дунај в градіе Братислава јест можно видіети јих паміетник.
Povratno temu, bulgarski studenti, kojiže sut studovali na školah v Prage, podpisali peticiju protiv zatvoreniju českih studentov v temnicu i jih ubijstvu v letie 1939 fašističkimi agresorami. Bulgari takože sut vojevali v Slovenskem narodnem vazdviženiji protiv fašistam v letie 1944 i niekoliko iz njih tamo položilo svoje žitije. Na bregu reky Dunaj v gradie Bratislava jest možno vidieti jih pamietnik.
В Булгарији је было више от сто ческих учитіелов. Они тамо сут избудовали различне скупштины, наприміер „ Слованску беседу , Сокол “ и других. Најзнаніејшиј из њих, господ Константин Јиречек је был повишен на министра булгарских школ. Константин Јиречек такоже је помагал написати първиј булгарскиј школскиј законик и једна из јего најзнаніејших книг јест „Историја народа Булгарскего”. Историјо-научники, брати Карел и Херменегилд Шкорпилови сут основали академију булгарскеј археологије. Паміетник Карлу Шкорпилови јест можно видіети в градіе Плиска, кдіе Карел Шкорпил је діелал археологични изкопаније и открыл много из старих булгарских времен. На брегу чърнего морја јест можно днес посетити село назване „ Шкорпиловци”.
V Bulgariji je bylo više ot sto českih učitielov. Oni tamo sut izbudovali različne skupštiny, naprimier „ Slovansku besedu , Sokol “ i drugih. Najznaniejšij iz njih, gospod Konstantin Jireček je byl povišen na ministra bulgarskih škol. Konstantin Jireček takože je pomagal napisati p'rvij bulgarskij školskij zakonik i jedna iz jego najznaniejših knig jest „Istorija naroda Bulgarskego”. Istorijo-naučniki, brati Karel i Hermenegild Škorpilovi sut osnovali akademiju bulgarskej arheologije. Pamietnik Karlu Škorpilovi jest možno vidieti v gradie Pliska, kdie Karel Škorpil je dielal arheologični izkopanije i otkryl mnogo iz starih bulgarskih vremen. Na bregu č'rnego morja jest možno posetiti selo nazvane „ Škorpilovci”.
Константин Јиречек - първиј школскиј министр с булгарскими другами, Konstantin Jireček - p'rvij školskij ministr s bulgarskimi drugami
Јих колега, Вацлав Добрускы је основал Народне археологичне музеум в градіе Софиа. Јан (Иван) Мрквичка, Јарослав Віешин, художники иже сут почитани за једних из първих основитіелов булгарскеј народнеј уметности. Образы, којихже они сут нарысовали и начъртали в теченији својего житија, јест можно видіети в много галеријах и в храміе Александра Ніевскего в Софии. До Булгарска сут приишло много музицистов, којиже сут основали градски, војенски и особни музикантски дружины.
Jih kolega, Václav Dobruský je osnoval Narodne arheologične muzeum v gradie Sofia. Jan (Ivan) Mrkvička, Jaroslav Věšín, hudožniki iže sut počitani za jednih iz p'rvih osnovitielov bulgarskej narodnej umetnosti. Obrazy, kojihže oni sut narysovali i nač'rtali v tečeniji svojego žitija, jest možno vidieti v mnogo galerijah i v hramie Alexandra Něvskego v Sofii.
Do Bulgarska sut priišlo mnogo muzicistov, kojiže sut osnovali gradski, vojenski i osobni muzikantski družiny.
О булгарско – чешскеј дружбе сут было много написано и јештіе написано буде. Съвремено сут булгарски чърно-морјски плаже много вазљубіени от чешских туристов, којихже тамо приходи на отпочиваније и отдыханије велике число все лето.
O bulgarsko – češskej družbe sut bylo mnogo napisano i ještě napisano bude. S'vremeno sut bulgarski č'rno-morjski plaže mnogo vazljubieni ot češskih turistov, kojihže tamo prihodi na otpočivanije i otdyhanije velike čislo vse leto.
http://www.skat.bg/products.php?type=10&genre=3303
Видео: Карел Шкорпил - патриарха булгарскеј археологије. Video: Karel Škorpil - patriarha bulgarskej arheologije.
(ns)