Конец Битевника

Details

Kategorija: KULTURA - RELIGIJA - HISTORIJA

Datum: Vtorek, 10 Januar 2012 16:40

Čitanja: 9029

Конец бојовего корабља "Императорица Марија". (verzija članka v latinici jest tu)

Пред 95 летами в Севастополских доках је експлодовал, разервал се и затонул в морских водах једин из најмочніејших војенских корабљов Россијскего морскего флота.
Бојовиј корабљ је был състројен в лодье-стројителних фабриках "Николајев" пред 100 летами в ијуніе 1911. Спушчен на морске воды је был в јесенији 1913 и в ијуніе 1915 је начал своју војенско-бојову службу в Черноморскем флотіе.
В тих летах корабљ Марија је был најмодерніејшиј в Европіе. Он је имал водо-движеније 25.465 тон, дългота лодьи је была 168м, ширина 27,4м, занурјаније 8,7м.
Мочность 4-валнего паротурбинего състава 26.000 л.с., быстро-ходіеније 21 узлов, ширина зашчитнего панцира до 262мм.
Војенска сила битевника је была съставіена из двіе на десет 305мм и два десет 130мм тежких пушек, осм 75мм проти-самолетних пушек и четырих торпедових апаратов.

Бојова чинност
В тих днах сут се пловили на водах Чернего морја ніемецски битевникы "Тебен" и јего супроводник, легкиј битевник "Бреслав". На россијскем битевнике "Марија" је был безоткладно двигнут бојовиј знак воджа Черноморскехо флота адмирала Колчака и лодь је начала своју активну бојову чинност против Ніемецско-турецскему флоту.
Велика војенска сила и быстро-идучность битевника "Марија" је укончила непријатељску чинност ніемецских битевников.
Быстро је был придружен к битевнику "Марија" другиј битевник именованиј "Катарина Велика", кториј је был равнего тыпа и војенскеј силы с битевником "Марија". От ијунија до октобра 1916 си корабљи сут завършилы 24 бојових операциј и закончилы непријатіелски активиты ніемецских битевников.

16 експлозијеј
7. октобра 1916, в 00 часин 20 минут је было слышети мочне звуко-движеније в севернеј части Севастополскего залива и потом в теченији 48 минут јешче 15 таких истих експлозијеј. Корабљ је падл быстро на свој бок, обратил се и затонул в морских водах. Россијскиј војенскиј флот је стратил свој најмочніејшиј корабљ и своје житије је изгубило 217 наморјников.
Зато што бы была објасніена причина експлозијеј на битевнику "Марија", је была съставіена комисија Морскего министерства на челе с председником Адмиралиты, адмиралом Н.М.Јаковлевом. В временах россијско-јапонскеј војны, он је был воджом битевника "Петропавловск" и је был на главнем мостику когда битевник је был разметан из причин сустретенија с јапонској миној.
Разерваниј битевник је ишел под воду в купіе с адмиралом С.О.Макаровом и штабом 1-еј Тихо-океанскеј ескадры. Самотниј капитан битевника, Н.М.Јаковлев је был експлозивној вълној въргнут из мостика вон на морје и потом је был спасен на помочнеј лодьи, ктора је была послана, да бы събрала преживучих из морја.
Членом комисије Морскего министервтва је был такоже велмо знаниј инженіер, констручниј стројитељ корабљов, член академије наук Россији, А.Н.Крылов, кториј је был автором законченија разследованија, пријмутего всими членами комисије.

Версије трагедије
Комисија је прегледала три версије трагедије:
1-Само-запаленије стрелнего праха
2-Не острожност при манипулацији с стрелним прахом
3-Злыј замысл
После прегледанија всих трих версијеј трагедије, комисија је доишла к завършенију, же закључити јасне  развезаније и разрешеније трагедије на основіе доказов не јест можне. Толико само јест можно оценити віеро-достојност всих трих версијеј јих сравніенијем и тако доити к објасніенију ніејакиј частиј трагедије.
Паралерне разследованије је ведла такоже Севастополска полиција на челе с пълковником Редловым и је было в кончанији 1915 г. съставіено независно отдіеленије контра-развіедкы при главном штабіе командујучим Черномоскему флоту. Воджем отдіеленија је был ротмистр Автамонов прикомандированиј к Севастополскеј полицији.
Седм дниј после експлозијеј, пълковник Редлов је извіестил начелнику штаба Черноморскего флота: "Меджу наморјниками и в близкеј околиніе јест можно слышети, же експлозије сут былы удіеланы зло-умыслниками с цељем и наміерем не толико само уничити битевник но такоже убити воджа Черноморскего флота, кториј својими храбрими чинами в прошлих днах и разміестіенијем мин у Боспора укончил непријатіелске акције Турецско-ніемецских битевников на побрежији Чернего морја.
Кроміе тего, он својими енергицкими чинами и поступанијем је запричинил незадоволность меджу членами командскеј дружины, главно меджу членами с ніемецскими именами, ктори в бывших временах, под воджом адмиралом Еберхардом, абсолутни ничто не діелалы.
Но такоже тута шпионска версија не наишла достаточних потвърдіенијеј.

Документы ОГПУ
В централнем архивіе ФСБ сут държены документы из кторих можеме знати, же Совіетски специални службы такоже сут следовали и хотіели разјаснити трагедију битевника "Императорица Марија". В документах јест написано, же в 1933 г., Украјинска ОГПУ в Николајевіе јест разкрыла тајну ресиденцију ніемецскеј развіедкы, ктора је работала тајно, под плашчем търговеј фирмы, водіена Виктором Едуардовичом Верманом, народіеним 1883 в градіе Кхерсон, жијучим в Николајевіе и работајучим јако представник механичско-монтажнего събранија именованего "плуг и срп".
Цељ организацији - разбитије и разрушеније лодье-стројителнего програма, кториј ден от дна помагаје улепшовати војенску и търгову капациту флота Совіетскего Сојуза.
Конкретни цељи - проводжаније саботажних акцијеј в Николајевскем заводіе именованем "Анри Марти" и такоже събраније информацијеј о Корабљах тамо творіених, ктори сут из вечины војенск-бојови.
Сиј највеликшиј стројителниј завод је был зформирован на основіе Русскеј лодье-стројителнеј акционарскеј компанији "Руссуд", в ктореј сут былы такоже състројени битевникы "Императорица Марија" и к њеј равнотипниј битевник "Александр ИИИ". Разследованије изјаснило много интересних фактов имајучих своје коріены в предреволучних временах.
Было открыто, же Верман је был развіедчиком с предреволучним изкушенијем. В теченији пытанија, он је открыл своју шпионску чинност и сказал, же шпионом је начал быти в 1908 г. в Николајевіе, кдіе је работал в заводіе "Навал" в отдіеленији морских машин.
В шпионску чинност је был въвлечен дружиној ніемецских инженіеров тего отдіеленија кдіе је работал. Ніемецски инженіеры Мора и Гана сут јего преговорили и он је начал работати про Германију.
После отьезда инженіеров Моры и Ганы в Германију, ресултаты работы Вермана преишли директно к ніемецскему консулу Николајеву Винштајту. Верман је открыл изчерпајучих дат о њем: "Ја јесм познал, же Винштајт јест ніемецскиј офиціер в степенији хауптмана (капитана), же јего пребываније в Россији не јест простиј случај и он је членом ніемецскего генералнего штаба и је діелал велику развіедну работу на југе Россији.
Верман такоже је повіедіел: "Из всих тих, кторих јесм пријмул в шпионску работу меджу 1908-1914 г., Ја особно паміетају следујучих имен, Штајвеха, Блимке, Најмаера, Линке Бруно, инженіера Шеффера, електрикара Сгибнева. Они вси сут работниками в лодьених заводах и имајут право входіенија на корабљи, ктори сут в степенији състава.
В 1933 г. електрикар А.Б. Сгибнев је был затворениј до везенија. В теченији пытанија, он је сказал, же је давал устне информације Верману о конструкцији битевников "Марија" и "Александр" в можностах, ктори је имал и што је знал о јих състројенији и такоже о других отдіелних частиј сих корабљов.
Верман је сказал: " Из причин събранија информацијеј, Ја јесм лично в 1908 г. сътворил контакт с следујучими градами, Севастополом, кдіе шпионаж је ведл агент Визер, инженіер-механик завода "Навал", кториј је был в Севастополе из причин наказанија нашего завода, специално дља монтаже битевнего корабља "Златоуст", кториј је был тамо монтирован.
Знају, же Визер је имал својих шпионских информаторов в Севастополе, из кторих паміетају толико само конструктера Ивана Карпова, с кторим јесм случајно стречал се.
Из тего всего јест достаточно јасно, же състројеније новіејших битевников Черноморскего флота и вкључено битевника "Марија" је было под гледіенијем агентов ніемецскеј војенскеј развіедкы и приоритој първего степенија.
Ніемци сут былы велмо безпокојни с растучим војенским потенцијалом русскего флота в Чернем морји, и они сут могли сдіелати различних превентивних акцијеј и діејанијеј, да бы не позволили Россији имати върх в сеј области.

Доказаније агента "Ленина"
Члени ОГПУ сут шли за границе, да бы контактировали бывшего агента Петроградскеј полиције, кториј је работал под псеудонымом "Ленин" или "Чарлес". Јего реалне имено је было Бенциан Долин. Долин је изјаснил, же в теченији първеј свіетовеј војны, в купіе с многими другими агентами политичскеј полиције, је был преоріентованиј на работу в области вніешнеј контра-развіедкы.
Наследком комбинативних шпионских операцијеј је приишел агент "Чарлес" в контакт с ніемецској војенској развіедкој и пријмул от њеј наказаније - укончити чинност битевника "Марија". Бисмарк, с кторим русскиј агент се је стретил в Берне, је сказал јему: "Русскиј флот имаје једну предность на Чернем морји пред нами. Та предность јест битевник "Марија". Когда битевник не буде, наше војенски силы будут съравніены и при равности сил, мы изграјеме.
На запрошеније агента "Чарлеса" в полицејнем петроградскем департментіе, агент је пријмул, с ніејакими допълніенијами, наказаније учествовати в операцији, ктора је имала уничити русскиј битевник. После враченија в Петроград, агент је был вчленіен под војенски авториты, но наследком не чинности русских војенских авторит, је был страчен контакт на ніемецских агентов, с кторими русскиј агент је был дължен стретити се за два міесеца в градіе Стокголміе. За ніеколико міесецов агент "Чарлес" је читал в новинах о експлозијах на битевнике "Марија".
ОГПУ је никогда не наишла итвіетеније на пытаније: " Кто је изпълнил мисију ніемецскеј развіедкы на униченије битевника "Императорица Марија".

Судбина битевника
"Марију" сут хотіели двигнути на повърх в 1916 г., но без успіеха. 8.маја 1918 г. с помочиј компримованего ваздуха въчерпанего в герметично затворене отдіеленија, је был битевник двигнут на повърх. Но граджанска војна, интервенција, после-војнове опустошеније крајины сут запричинили, же на битевник "Марија" је было дълго забыто.
Лодь је была в доке, на древіених подпорах, дном к върху. В 1923 г., тіело корабља је затонуло из причин изгнилих подпор, пошкодіениј док је был затопен водој. В теченији поправкы и ремонтаже дока, корабљ је был преміестіен на міелку воду у входа до залива.
В 1926 г. је был разрезан и разъбран на металниј отпад. Поздніеј је была двигнута артилеријска віежа. Тежки 305мм калиберни пушкы из віеже сут былы употребіены и продължили своју војенску службу. В 1941-42 г. сут былы употребіены под Севастополом, на 30-еј. стрелецскеј батерији брежнеј оброны, в теченији војенскехо напада на град. Тешки пушкы сут запричинили велике униченије наступившим гитлеровским војскам. Толико 25.јунија 1942 г., цена за нападеније 30-еј батерије је была около једин тысача непријатіелских војинов.
Тако је была закончена бојова биографија битевника, погинучего из незнаних причин.

Из информацијеј СП
своје имено и славну минулость је пријмул битевник "Марија" от идентично именованеј главнеј лоди адмирала П.С.Нахимова. Лодь адмирала нахимова је была начелна лодь Русскеј ескадры в славнеј битвіе у Синоп из Новембра 18, 1853 г., ктора је написала јешче једну страницу в летопис славних војенских изигранијеј Андревскего флота.
Интересно, оба два корабљи толико само по једином летіе службы сут скончили на дніе Севастополскего залива. Зашто първо именована лодь "Марија" је скончила на дніе залива јест знано. В августіе 1854 г. је была потопена, да бы преградила вход в Севастополскиј залив и тако забранила входіенију англо-французскеј ескадріе.
Што запричинило, же друго-именована лодь "Марија" се је потопила в Черноморских водах јест не знано и остава главоломкој.

( преведено из русскего оригинала http://www.zkracovatko.cz/tHVaJg )

{gitube vid:=uxEL8TcnqCE}

(NS)