NAJČITAJEME ČLANKY

Hrvatija slavi pristųpjeńje v Evropejskų Unijų

Article Index

Hrvatija slavi pristųpjeńje v Evropejskų Unijų

Dneś noćejų Hrvatija stala 28-a členica Evropejskoj Unije, a poslě Slovenije vtora členica iz byvšej Jugoslavije. Pristųpjeńje Hrvatije v EU bylo slavjeno v celom kraji. Na centraĺnoj plošči v Zagrebě sbirali sę desętki tysęć ljudij, že by proslavili ovo istorično sòbyt́je. Sred nih bylo takože mnogo hrvatskih i evropejskih politikov.

«Blågoželajų Vam, Hrvatijo! Vitajemo Vas iz celogo sŕdca», govoril v Zagrebě predsědateĺ Evropejskogo Sověta, Herman Van Rompuy.

«Dneś jest deń, kògda izpòlnjaje sę sòn, ne toliko sego pokoljeńja, ale takože poprednjih pokoljeń Hrvatov. Dneś jest deń, kogda ustanavjajemo osnovų za bezopasnų, demokratičnų i evropejskų bųdųćnost́ naslědnjih pokoljeń», rěkl hrvatski prezident Ivo Josipović. Podčrknųl, že Hrvati byli i sųt Evropejci, a Evropa jest glåvna čęst́ ihnogo narodnogo identiteta.

«My dneś noćejų stojimo sdě, imajųć pred sobojų novų odgovornost́», hrvatski premier-ministr Zoran Milanović govoril pred polnoćejų. «Hrvatija hoće byti mostom k lěpšej bųdųćnosti za region, v ktorom usilovańja směrjene k Evropě sųt najbolje efektivny sposob premožeńja traumy minųlosti.» Izrazil nadějų, že EU i vse jejne členy bųdųt otvorjene na Hrvatijų kako «integraĺnų čęst́ ihnogo vlastnogo, bezměrno råznorodnogo identiteta».

Predsědateĺ Evropejskoj Komisije, José Manuel Barroso, rěkl: «To jest istorična noć, blågodaręć vam, Hrvati. Vy jeste htěli vòjdti v EU i vaš tęžki trud pričinil, že to stalo možno [...], že jeste dobro prigotovjeni, že byste vstųpili v Unijų». Jegovym mněńjem nyně Hrvatija jest «sòvsěm demokratična dŕžava, gde česti sę osnovy prava». Pristųpjeńje Hrvatije v Unijų izměni žit́je Hrvatov na vsegda.

Premòlvjali takože predsědateĺ Evropejskogo Parlamenta Martin Schultz, irlandski ministr vněšnjih děl Eamon Gilmore, ktory do 30 junija byl predsědateĺ EU, i Dalia Grybauskaite, prezident Litvy. Litva jest predsědateĺ Unije od 1 julija.

Kromě premòlvjeń politikov, v těčeńji večera odbyli sę takože råzlične koncerty. V časině 0:00 hor i orkestr hrvatskogo radio i televizije izgrali evropejski himn, Beethovenovų «Odų radosti».

Obače ne vsi v Hrvatiji, ktora jest nezavistna dŕžava od 25 junija 1991, sųt ščęstlivi iz pristųpjeńja Hrvatije v EU. Pŕvogo dnja hrvatskogo členstva žiteli gråda Split obložili centraĺnų ploščų gråda črnym plastikom. Sredstva podavajųt, že byl to protest protiv «lžam, ktore sprovodili Hrvatijų v Evropejskų Unijų».


Хрватија слави приступјеньје в Европејску Унију

Днесь ночеју Хрватија стала 28-а членица Европејској Уније, а после Словеније втора членица из бывшеј Југославије. Приступјеньје Хрватије в ЕУ было славјено в целом краји. На центральној плошчи в Загребе сбирали се десетки тысеч льудиј, же бы прославили ово исторично событьје. Сред них было такоже много хрватских и европејских политиков.

«Благожелају Вам, Хрватијо! Витајемо Вас из целого срдца», говорил в Загребе председатель Европејского Совета, Херман Ван Ромпој.

«Днесь јест день, когда изполньаје се сон, не толико сего покольеньја, але такоже попредньих покольень Хрватов. Днесь јест день, когда устанавјајемо основу за безопасну, демократичну и европејску будучность наследньих покольень», рекл хрватски президент Иво Јосипович. Подчркнул, же Хрвати были и сут Европејци, а Европа јест главна честь ихного народного идентитета.

«Мы днесь ночеју стојимо сде, имајуч пред собоју нову одговорность», хрватски премиер-министр Зоран Миланович говорил пред полночеју. «Хрватија хоче быти мостом к лепшеј будучности за регион, в ктором усилованьја смерьене к Европе сут најболье ефективны способ преможеньја траумы минулости.» Изразил надеју, же ЕУ и все јејне члены будут отворьене на Хрватију како «интегральну честь ихного властного, безмерно разнородного идентитета».

Председатель Европејској Комисије, Жозе Мануел Баррозо, рекл: «То јест исторична ноч, благодареч вам, Хрвати. Вы јесте хтели војдти в ЕУ и ваш тежки труд причинил, же то стало можно [...], же јесте добро приготовјени, же бысте вступили в Унију». Јеговым мненьјем ныне Хрватија јест «совсем демократична држава, где чести се основы права». Приступјеньје Хрватије в Унију измени житьје Хрватов на всегда.

Премолвјали такоже председатель Европејского Парламента Мартин Шульц, ирландски министр внешньих дел Ејмон Гилмор, кторы до 30 јунија был председатель ЕУ, и Далия Грыбаускајте, президент Литвы. Литва јест председатель Уније од 1 јулија.

Кроме премолвјень политиков, в теченьји вечера одбыли се такоже различне концерты. В часине 0:00 хор и оркестр хрватского радио и телевизије изграли европејски химн, Беетховенову «Оду радости».

Обаче не вси в Хрватији, ктора јест независтна држава од 25 јунија 1991, сут шчестливи из приступјеньја Хрватије в ЕУ. Првого дньа хрватского членства жители града Сплит обложили центральну плошчу града чрным пластиком. Средства подавајут, же был то протест против «лжам, кторе спроводили Хрватију в Европејску Унију».

petek, 29. September 2023

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV